Robert Atlija Robi & Darian Duka Daki su se vratili iz Anića kuka di su popeli klasik smjer Brahmov. Evo njihovih dojmova iz "pera" našeg Robija...

Odakle počet… Pa valjda od početka…
A početak je 2021. godine… Daniel Franić i ja smo počeli penjat vanka (samo Marjan), nakon kojeg miseca doša nam je i Matteo…penjali smo samouki, relativno brzo čistili lakše ocjene do 6a i onda nakon šta smo spojili dvi dužine Ogledala rekli idemo u Anića kuk. Tko god nam ima sad šta pametno za reć, razumin ga i podržavam… Al mislim da smo jedni od posljednjih "old school nostalgičara". Nakon šta san u vodstvu izaša ispod kamenog luka , koji predstavlja vrh Brahmovog smjera, slijedilo je olakšanje, jer smo penjali u troje, sa preskromnim znanjem i zato smo proveli desetak sati u stini…
Od tog dana, jedan dio mene je osta tamo, u Anića kuku. Čudno je to, nisam mazohista, još manje sadista, al ta očajnička potraga za spitom, oće li držat noga, onaj osjećaj kad na kraju jedva čekaš da te zadnje dužine završe jer si ukenjan i pun ti je kufer samog sebe, svih i stine i penjanja… Ajme, kako sam zavolija to! U međuvremenu sam penja Velebitaša. I nakon uvoda dolazimo do ovog danas…
Prije nekih misec dana najbolja trenerica u povijesti Marula, nezz ima li potribe pisat, al aj, oću, Vana Piccini (svaki trener je bija najbolji dok je mene trenira😂), zvala me na Marjan s njenom ekipom. Sica, Niko, Daki, Eni… I nekako Daki i ja, osim šta već neko vrime popijemo piće i znamo razgovarat o svemu i svačemu, brzo smo kliknuli i u penjanju, posebno kad me uvatija i spasija kad san oplea u Carskom vinu…
I onda…"Daki jesi penja više dužinac?" Ostalo je povijest… Nije ga trebalo nagovarat, svi znaju o kakvom se mladom Asu radi.
Subota ujutro, kupim ga, u 5:30 krećemo. Stižemo, uvik isto divljenje u Paklenici, ispod Anića kuka, kao uvik svatim svoju malenkost i zastajanje ispod spomen ploče Dragutina Brahma. Ulazimo u smjer, dogovor je da Daki vodi, jer ja sam Brahma već vodija.
Daki kreće, ja za njim, sve ide odlično, u početku isto malo traganje za spitovima, ipak je prvi put… Na trećoj duljini sam sija na neko stablo, iša skinit malo ruksak, dok Daki penje. Otkapčam prvu kopču na prsima, pa drugu i treću, i onda na tren mi kroz glavu prođe da mi ruksak ima dvi kopče. Odma san se okrenija i vidija vričicu magnezija di leti. Sam sebi san reka budalo jedna, sad do kraja bez magnezija, u biti na svakom sidru je bilo, Daki daj malo.
Daki je ka i uvik penja vrhunski, dvi je dužine spojia pa nismo imali konopa pa je sa čokovima i frendom improvizira sidrište, snaša se u momentu ka da mu je stoti a ne prvi višedužinac.
Dok sam kupija opremu za njim u stini, kroz glavu mi je prošlo i prvi put sam razumija zašto mi je naš presidente Pehar reka da sam hazarder. To je bilo prvi dan penjačke škole 2022. mi u učioni, pričamo, ja govorin da sam penja na Marjanu i Anića kuk. Reka je tada da sam hazarder, a biće je tija reć idiot al me nije tija potirat prvi dan škole.
Daki nije uspija čisto proć 5c dužinu, kamen koji je uvatija mu se okrenija i krenija okričat zglob. Mora je pustit, na kraju se iz kamina izvuka ka tuljan, koprca se nogama da se pribaci priko.
Znan koliki je As, kako lipo penje, kako je jak, al vidija san mu lice posli tog 5c, reka san mu stari ne brini, to ti je Anića kuk, dobrodoša. U redu je ukenjat se, u redu je plakat i zvat mamu, ovdi nema zamjerki ovde se cijeni svako ko je uša.
Posli mi je da, da vodim zadnje četri dužine jer je tija malo guštat. U jednom momentu sam krenija i nekako se nisam moga sitit te dužine, pa mi je vika: "Robi, pola konopa" (30m), a ja još nisam ukopča… Čulo se panično i ljutito ukopčaj bilo šta😂. Na idućem sidru mi je reka: "Baš sam zadovoljan kako osiguravan s obzirom da prvi put sam na reversu". Zahvalija san mu šta mi je sad reka.
Na kraju smo došli, sritni ka i uvik kad si na vrhu, ali Anića kuk te čudno oblikuje. Nekakav emocionalni umor, bore na licu i čudni oblik zadovoljstva.
Prilikom spuštanja gledam prema Klinu. Usuđujem se sanjati jer se pod budnim okom Vane trenira na najjače i osjećan se nikad jače… Dotad, Greda, Marjan, Naklice, Rupotine i Alpe, ovo lito ka nikad planiram proć po Alpama sve šta se može.
Ne bi bilo loše za kraj nešto pametno reć.
Penjem se da bi svatija koliko sam mal a ne da bi drugi vidili koliko sam visoko došao.
I da, virujen da se rodila jedna dobra naveza, s obzirom na prezimena, nazvali smo je DukAt.

>>> Fotogalerija: