Nesićamo se točno kad je ovo počelo al bilo je davno, traje i teško da će prestat!

Ljubav dalmatinskog penjača prema boulderingu u Albarracinu je na prvu teško razumit. Da penjačka scena koja je poznata po svojoj inertnosti (čast rijetkim iznimkama), svake zime u masovnim migracijama redovno prolazi priko pola kontinenta za doć na ove bouldere stvarno zvuči pomalo nevjerovatno. Dokaz je to da scena u biti nije toliko inertna nego više izbirljiva, a Albarracin je očito ispunia sva moguća očekivanja i dogodia se KLIK. Uostalom, imamo sličan "problem" i sa Hajdukom...

Ovogodišnji Albarracin je teško opisat i uopće sakupit sav info za neku vijest ali pokušat ćemo bar najznačajnije. ST team pojačan zagrebačkim asevima su činili: Vana, Borna, Marjeta, Daki, Lobel, Mirna, Mare, Trumba, Niksi, Čačija, Karabatić sisters, Niko, Kivi, Matej & Moreno.

Osim izgledanja i aktivnog noćnog života po čemu smo nadaleko poznati, level je bia visok - cure su išle do 7C, a mladići do 8A. Bravo ekipa, skidamo kapu!

Nekima je ovo bia prvi posjet Albarracinu, pa evo kako se sve skupa dojmilo našeg mladog i potentnog Darijana Duku Dakija:

Nedavno mi se ukazala prilika da sa već klasičnon prvon postavon oden u Albarracin. U tom trenutku u glavi mi je bilo sto pitanja tipa oće li me pustit moji i slično, ali Španjolsku ne mogu ne otić. I tako na Božić cili tromi od njoka i raznih drugih Božićnih specijaliteta smo spakirali kufere da bi 26. rano ujutro krenili za Zagreb na let. Bili smo raspoređeni u dvi grupe meni u glavi nazvane: mi u Teruelu i ovi u Albrracinu jer spletom okolnosti moja grupa nije imala priliku boravit u Albarracinu, već 45 min udaljenom gradu Teruelu…
Iz penjanja se izvuklo koliko se moglo izvuć u 4 dana, s kišom prva dva dana i prepunin stropovima koji su jedini bili suvi. Susrea san se i po prvi put s pješćenjakon, potpuno drugačija stina sa svojin prednostima i manama, ali da se referiran na report iz Brionea - drži sto puta bolje nego granit; ugodna je, puna karktera, puna rupa, raznih stiskova, brazdi i svakakvih drugih kreacija, ali isto tako i puna ljuski koje imaju izletit svaki čas i puna hvatišta koja su nastala samo zato jer neko istrošia mokru stinu! Sa penjanjen san zadovoljan, ali da se ostalo duže bilo bi to puno bolje; 4 7b-a od kojih je po meni samo Eclips uz Zarzamoru poznati klasik vridan spomena. Bilo je tu još dosta lakših smjerova ala 7a ili 6c koji su mi čak u jednom momentu bili i zanimljiviji od ovih teških smjerova…

Šta se tiče ekipe, najbolja ikad: Niksi, Moreno Gotovac i Marjeta uz virujen svima poznatog Bornu Čujića. S druge strane bili su tu još 45 minuta udaljeni “Ovi u Albarracinu” ili ti ga: Trumba, Mare, Vana, Lobel i Mirna. Zezancije i smijeha nije falilo, a ni dobrih igara, baza i provala. Bilo je tu i par promašaja, prvenstveno sa moje strane do san zaboravija donit pad na penjalište ili di se nisan moga chekirat na let nazad u Hrvatsku, ali osim toga sve je super prošlo i definitivno iden opet, ali ovaj put na puno više dana 😉

>>> Evo i pokušaja da se zanimljivi usponi okupe na jednom mistu + galerija:

Vana: La fuente 7C, Zarzamora 7B / Marjeta: Dr.Robotics 7C, Pumas a la brasca 7B+, Zarzamora 7B / Niko: Braindead 7B+, Eclipse 7B, Asitaka 7B / Čačija: Cosmos 8A, El astronave 8A, Dizdira 7C / Borna: Manuchakra 7C, Canas y cacahuetes 7C, Pumas a la brasca 7B+ (flash) / Kivi & Niksi: Cosmos 8A / Mirna: Local de alterne 6c+ / Mare: Zarzamora 7B, Eclipse 7B / Daki: Eclipse 7B, One hit wonder 7B, Zarzamora 7B, Canadaconexion 7B / Lobel: Abrazo fuerte 7C, Rammstein 7B, One hit wonder 7B