Report jedne jače akcije!


By: Ivan Lisica Lija








KAD JEDNOM SMRKNE, DRUGOM SVANE
Ovo lito se dogodilo nešto šta nas je rastužilo ali je omogućilo početak ove priče. Umra je Simba Zokić. Na papiru pas ali u biti čovik, legenda i neizostavan dio ekipe, te svih naših vikenda. Zadnjih godina je bia slabijeg zdravlja, pa fameja Zokić nije nigdi mogla sa njim na dalje relacije, a i nije ga ima ko pričuvat. To se poštovalo. Zokići su se vrtili oko kuće, a mi, Lisice, smo obećali da ih čekamo za boulder trip u Albarracin, ka u dobra stara vrimena. Tako je i bilo. Kad se ONO desilo, par dana smo mučali i bili u crnini, a onda je bilo - zovi čovika!


ALL IN, PA ŠTA BUDE
Uvik sam volia periode uoči neke turneje jer su nabijeni motivacijom i emocijama. To uživljenje je teško objasnit, a dodatno je dobilo na intenzitetu kad su u priču uletitli Josip Zekan Zeko i Ivan Kljaković Gašpić Bambi i to ne sami, nego sa famejama. Ukratko, Zeko je odlučia maksimalno riskirat i uputit se sa ženom Julijom koja ne penje i malom Martom (2god.). U međuvremenu, Bambi je dobia od žene zeleno svitlo da krene na put bez nje i ćere ali sa sinom Karlom (10g.) + troje Zokića i kvartet Lisica - grupa je uvatila 12 članova. Istovremeno, svi su bili jednoglasni da penjački izlet bude i sociološki eksperiment zajedničkog 10 dnevnog života u istom smještaju - da skratim, išli smo srcem, a ne razumom - all in pa šta bude :-)


I PAPE I DIDA SU ZIMOVALI U ALBARRACINU
Albarracin je zadnjih godina posta omiljeno zimovalište splitskih penjača. Drugim ričima, ako planirate zimi naić na Splićane na stini veća je šansa da će se to desit u Albarracinu nego na Čikoli.To nije baš jednostavno za objasnit iako je već postalo tradicija koja se ponavlja svake zime. Zato nas i nije iznenadilo što se u međuvremenu skupila još jedna grupa napaćenih lokalnih težaka predvođena Niksijem & Trumbom koja je potvrdila polazak za Španjolsku u istom periodu. 25 nas u borovim šumama punim pješčenjaka -  adio pameti, al ono teški A D I O !

Asevi	Španjolska jutra	C O S M O S	Team work	Julija gušta!
Samo tvrdo!	Samo motivirano!	Samo bokuni!	...	T E Č O S I

ZIMSKA. STARI PRIJATELJ
Samo putovanje na direktan let iz Trsta je bilo cirkus. Zabavno ka ekskurzija u srednjoj školi uz dramatične mater plače - ćaća viče epizode, te dramaturgiju bure, sniga i zatvorenih prometnica. U Albarracin stižemo jako kasno, odrađujemo kratki brifing sa gazdom i prikupljamo info odakle sutra krenit jer nam je baš svima prvi put da smo tu. U biti Maja je bila jednom al se ničeg ne sića - duga priča :-)))
Penjalište se nalazi u neposrednoj blizini istoimenog grada, pokrajna Aragon, 2 ure vožnje sjeverno od Valencie i na 1300m/nv. Unaprid smo znali da ćemo ratovat sa hladnoćom ali nismo paničarili, ipak smo mi Hrvati, bia je rat i tako to.
Doista, noću se znalo spustit na -10 stupnjeva Celzija ali su zato svi dani od prvog do zadnjeg bili sunčani i bez vitra di bi se fibra popela i do 10ak Celzija na osunčanim pozicijama (opp.a. mi smo najčešće birali one u sjeni :-)).Ukratko, idealno za pravi zimski bouldering. Ako ćemo iskreno, zadnjih godina smo u Dalmaciji zaboravili kako zima izgleda, pa nam je ovo bilo ka da se susrećemo sa starim prijateljem i simbolom svih onih koji žele penjat tvrdo i na limitu, a to smo naravno mi.



KOJA JE BAZA SA ALBARRACINOM?
Nakon šta smo do sada osim lokalnih bisera Lovrinca, Tugara, Texasa i Sućurca (...) okusili i neka manja boulder penjališta kao Cresciano, Chironico, Magic Wood, Prilep, Silvretta, Fontainbleau, Meschija, Rocklands, Maltatal, Zillerttal, susret sa ovom španjolskom mekom je bia idealna prilika da saznamo zašto je ovo misto toliko popularno? Sve je bilo kristalno jasno već nakon prvih par dana.

Albarracin je pitom - znači nema brutalne hodačine ni u horizontalnom, ni u vertikalnom pravcu. Sve je lako dostupno, ne triba vam gomila vodiča za snać se ka u Fontu i s lakoćom se može kombinirat više sektora u danu. Podnožja su ugodna za doskočit i za pustit dite da baulja. Imate miljun opcija za bit u hladu ili na suncu, penjat ka manit ili samo čitat knjigu. Nema čak ni uobičajene švicarske drame sa parkiranjem iako se drži do reda i točno se zna šta se može, a šta ne.
Albarracin je idealno penjalište za sve levele i šta je bitno boulderi svakog levela su odlične kvalitete, pa se lako desi da vas i neka 5ica obori s nogu. Stil je raznolik, krimpovi, sloperi, travajci po prevjesima, manteli i karakteristični varano oblici su zaštitni znak šume. Drugim ričima ako ste u nikakvoj boulder formi, nemojte se mislit, napenjat će te se. Nama je to stvorilo "problem" jer iako smo računali da će se dica igrat 4.gardijske po šumi, oni su logično, odlučili penjat ka i sav normalan svit. Zbog toga je već prvu večer održana interaktivna radionica za roditelje na temu "Kako spotat dicu po cile dane, a istovremeno ostvariti svoje penjačke ambicije". Zaključke radionice smo djelomično uspili primjenit na terenu u danima koji su sljedili.
Osim spomenutog, količina bouldera na penjalištu je ogromna i kreće se oko nekoliko tisuća linija. Najbolji dokaz količine bouldera je da splitski senatori sa 5-6 višetjednih izleta u Albarracin i dalje "nalaze" samo takve klasike, a još nisu ni sve sektore obišli.
Tekstura stine zaslužuje poseban pasus - znači doslovno najugodnija boulder stina na kojoj smo ikad penjali. Ako ste fizički spremni i ako ne derete samo čistu krimpažu ode se može spojit dana i dana za redom bez ikakvog odmora.  Također sezona tj. zima u Albarracinu je suha i hladna, idealna za bouldering. Može uletit kiša, može i snig ali većinom će vas dočekat ono što smo mi doživili - plavo nebo od jutra do sutra.
Na kraju svega ali ništa manje bitno Albarracin ima šarm - i to volimo. Španjolci su lagani ka nediljno jutro. Ne stvaraju nam presing šta kod nas iz Dalmacije pali. Na svoju su ruku, imaju svoj đir i to cijenimo - vole se podružit, pojist, popit, zamotat i našalit se - to je lipo.

...	Palplant	Franko	Marta & pješčenjak	Bambi & krimpaža
A muerte!	Boći	Zarzamora	Arrastradero	Ida

ŽIVOT U ZAJEDNICI
Vratimo se nama.
Moramo bit iskreni i reć da smo bili vrhunski!
Život u zajednici je funkcionira na najbolji mogući način - svi smo bili cool, niko nije tlačia ni pila, a dica su bila anđeli. Međusobno smo se dogovarali pogledom, uskakali, duplirali, dizali fido sklopku, krali drva po selu, imali grupno jutarnje zagrijavanje, rehabo tretmane i bez problema uspili od prvog do zadnjeg dana hendlat brdo suđa u kužini jer mašine za pranje nije bilo. Gastro moment je bia posebna priča. Virujte nam u Don Pepo Guesthouse na lokaciji Torres del Albarracin se do sada nije ovako kvalitetno i obilato blagovalo, a posebno kad smo otkrili lokalnu mesarnicu par kuća udaljenu od one legendarne pekare di se čeka red. Bome ni Rioja nam nije bila mrska, posebno uz večernje lovačke priče iskusnijih aseva. U tim trenucima bi i suza krenula.



E S C A L A R !!!
Je i penjali smo, a bilo je  e p s k i !
Di bi se pojavili, nikoga nismo ostavili ravnodušnim. Ka i obično nije se radilo o pukim prolascima nego o općem dojmu. Već pri samom upoznavanju sa boulderom bi se oma osjetia naš vic, izgledanje, šala i autoironija, a ponekad i solidna penjačka performansa u kombinaciji sa iskusnim mikrobetama teško objašnjivog podrijetla. Moramo reć da su nam i dica uvjerljivo prezentirala rodni kraj, te čvrst i pošten težački odgoj, posebno kad bi se sami ugurali sa krešom među grupu odraslih stranaca i udrili projektirat neki klasik.

Naš Josip Zekan je bia u najjačoj formi ikad ali ka i obično život se našalia sa tim pa mu je posla ozljedu live noge oma drugog dana penjanja. Iako smo ispočetka mislili da više uopće neće penjat čovik je nevjerovatnom energijom uspia održat high spirit i sa livom nogom, koja je bila skoro neupotrebljiva, uspia popet gomilu kvalitetnih klasika uključujući svoj prvi 7B+ Palplant, a uskoro nakon toga i 7C - Manuchakru! Priča oko toga je još luđa jer je to učinia bez jedne penje za šta sam djelomično zaslužan ja koji sam svoju zaboravia u autu ali sam bos nekako bia uvjerljiviji u prvom pokretu na početku samog sessiona. Josip je ponukan tim također skinia istu penju i na kraju je na taj način i popea :-)

Bambi je opravda renome sportske legende i žitelja Solina. Energičan, pošten, tvrd i spreman na sve. Doša je u Albarracin sa puno treninga ali jako malo iskustva na stini šta je uspješno nadomješta van serijskom motivacijom. Skinia je prvi 7A sa usponom u Zig Zagu već prvog dana, pa se postepeno uzdiza dok zadnjeg nije kleknila Zarzamora (7B). Još više od toga pamtit ćemo njegovo vodstvo kroz gurmansku tradiciju španjolske kulture sa kojom od ranije ima puno iskustva. Posebno se to odnosi na legendarni obrok u Valenciji tzv. "prvu pričest" di smo doslovno pokorili vrhunski lokalni restoran u četvrti Camins Al Grau, te su nas zaposlenici uz ovacije otpratili na pohod prema Muzeju Znanosti, di nam je usput govoreći opa cukar pa smo ušli u nervoznu fazu. Uglavnom, Bambi se vratija doma sa 3 kila viška ali nikad jači .-)

Maja & Sandra su proživile deja vue legendarnog dočeka Nove iz Cresciana jedne godine kada smo se svi skupa smrzavali ka pingvini i preživljavali na prikuvanoj manistri i motivaciji. Činilo se nemoguće opet tako smrznit al ovaj put je bilo još i luđe jer je vremenski trajalo duže, a penjalo se ništa manje energično uz popratno hendlanje dice i brigu oko muževa u krizi srednjih godina. Ovaj ženski duo, ove godine slavi 25 godina penjačkog staža i sigurno nisam jedini koji gušta vidit taj neuništivi penjački spirit kojeg nose. Imaju penjanje u malom prstu, a bome, mogu i povuć, pa usponi na 7A levelu nisu bili upitni sa klasicima Afropussy i Traversia del Techo. Za sljedeći dolazak, cure bi volile odabrat malo topliji dio godine ali da je isto ovako stabilno vrime - pripreme na Moonboardu su već krenule!

Legendarna naveza Boći & Lija su imali točnu procjenu da će se nakon 2-3 dana počet raspadat i tako je i bilo. u Albarracinu su u 10 dana odradili 7 dana boulderinga, onoliko koliko inače odrade u misec ipo treninga u PCu. Bia je to šok za sustav, pa je svaki dan od popodnevnog povratka doma do sljedećeg jutra vrime bilo posvećeno rehabilitaciji i oporavku kako bi se i sutra mogli opet sašit do kraja. Ja sam prodava svoju klasičnu weak bastard šemu i istaknua sam se brzim prolaskom nekoliko klasika težine 7B (i lakše) ali Boći je bia na daleko višem nivou, ka šta i priliči čoviku koji je godinama gura HR boulder level. Manuchakru (7C) je stisa u par ulazaka, sa 7Bovima se igra, a zadnjeg dana je predoziran ibuprofenom ima u šaci za popet Galacticu (7C), straj i trepet među linijama ove težine u sektoru Techos. Asevi poručuju da sljedeću Novu idu negdi na konop doć sebi ali Albarracin ih je osvojia i siguro će se vratit.

Za kraj moramo spomenuti Juliju Zekan - znači kapa doli, to jednostavno ili moš il nemoš. Žena ne penje, ali nas je po cile dane pratila u šumi uz maksimalnu podršku i onda doma opet slušala po o penjanju do sitnih noćnih sati. Prosječan nepenjač bi ode puka ka kokica u roku od 24h ali ona ne - žena je na drugom levelu - Josipe, upala ti je sikira u med stari moj!

Afropussy	...	Roko Ramon Lisica	Karlo	Mašina
Highballing	Boći	Manuchakra isto!	Fameja

ST TEAM 
Par dana nakon nas je u Albarracin došla i druga skupina ST boulderaša! Planirali smo se više družit ali najčešće nam se karte nisu poklapale. Puni energije i ambicije, te predvođeni iskusnim i jakim Niksijem & Trumbom ostvarili su brdo teških uspona, te postali i sami članovi fun cluba ovog španjolskog bisera.
Od značajnih uspona ćemo prvo izdvojit impozantnog Niksija koji je upisa još dvi osmice u ticklist - Zarzaparrilla (8A+) i L`astronave (8A), te naravno, starog mačka Trumbu sa Dr.Robotics (7C+). Moreno i Lobel su popeli oboje Orangutana (7C), a dame su bile na 7B levelu - Vana (Alquimia, Eclipse, Aeroline), Marjeta (Dr.Robotics jr. (b+!), Eclipse, Alquimia) i Lea (Zarzamora).
Na odlasku, poželili smo svako dobro Niksiju & Lei koji su nastavili španjolsku turneju u Margalefu - di je, neka ostane zapisano, Niksi popea svoj prvi 8c u Španjolskoj, klasik Darwin Dixit! Koji level!

Vana & Marjeta	Trumba	Varano	Noć je mlada
Prva pričest u Valenciji!	Dječaci	Ponovilo se!	Oćemo...

EPILOG
Vratiš se doma, na posal, pitaju te kolege di si bia, kako je bilo? A šta ću in reć... i kako im opisat ovo ludilo koje proživiš na ovakvim putovanjima, sa ovakvom grupom ljudi - po nekim "normalnim" parametrima skroz nenormalnih? 
Poanta i najlipše u svemu je šta smo u našim 30tima, 40tima, ostali dica u glavi i kad nas na penjalištu vidiš sa naših 5 Tečosa, tu smo negdi, nema neke razlike u mentalnom sklopu. To je najvridnije šta nam je penjanje dalo. Ostali smo dica i uživamo u tome :-)





STOP PRESS: Splićani već bukiraju smještaj i letove za drugi i četvrti misec ove zime - ljubav prema Albarracinu se nastavlja :-)