Šime Podlaktica Malenica
Zadovoljstvo nam je objavit tradicionalni Božićni interview sa legendarnim Šimom Malenicom!
Od prvih penjačkih dana na Lovrincu do danas, dobri duh lokalne penjačke scene nadahnjuje jednostavnošću i veličinom u isto vrime. Otac, suprug i brat, penjač strašne genetike u kojoj se proželo najbolje od Zagore i Dalmacije, istinski težak, pošten i skroman, Trliš, Imbus, Poskok i šef osiguranja čelnih ljudi Marula - uvik u prvim redovima kad zagusti i zadnji kad se kupimo doma.
U vrimenima lažnih idola, skinite se sa Tik Toka i ugledajte na istinske veličine među nama - Šime Malenica je jedan od njih!
_________________________________________________________________
Ime i prezime: Šime Malenica
Nadimak: ponekad Šme, a Podla je prošlost.
Rodia se: 21.12.1983.
Visina, težina, ape indeks: 190 / 103 / 195
Po zanimanju: grafičar
Zaposlen: u struci – Pixera
Kućni ljubimci: dvi mace, Zuja i Zizu
Limeni ljubimci: Nissan Note
Fameja: Sretno voljen i istrpljen od moje tri kraljice.
Penje od: 2001. – ovo je bilo teže napisat nego šta san mislija.
Boulder usponi – top 3 po njegovom izboru:
BIJELO DUGME / Biokovo - odi san pustija suzu radosnicu. Emocije su zajebana stvar. Moran spomenit Liju. As je žrtvova svoj penjački dan i osta s menom dok ga nisan popea. Jedna rić; ljubav),
MY ANGEL (FA) i BLOODY HELL (FA) / oboje Blaca na Kozjaku - ostali su mi u sjećanju jer sam i jednog i drugog popea nakon duže pauze. Oba puta me Kivi, vječni motivator, iščupa iz kolotečine i s Corson odvea u raj :-)
Sportski usponi – top 3 po njegovom izboru:
MARULIANUS - najdraži i najteži popet - nije da se kurčin, al uspon usrid lita. Rićone me osigurava :-)
KAMEN MUDROSTI - isto ima posebnu težinu. Neki su komentirali da nema šanse, pa je proradija Drniš u meni :-)
BONO - me učinija čovikon. Bilo je priko 10 ulaza u jednom danu i onda mi je puka film, pa san priskočija ukapčanje koje me pumpalo :-)
3 najdraža domaća penjališta: Markezina, Biokovo i Texas
Projekt kojeg sanjaš da će popet: Thriller na Lovrincu. Bia san blizu. Motiv nije bija u skladu s mojin karakteron, pa mi nije ni žaj. Vratit ću se zreliji :-)
Natjecateljski staž: Mislin da mi odi Did mora dat ruke sa točnim godinama. Pun k. domaćih natjecanja i brutalno dobrih putovanja s dragim ljudima.
Najbolji seniorski rezultati na državnim:
Kup hrvatske: Prvo misto u Marulovoj dvorani u Odaklvoj, drugo misto – Fothia jedne godine i dva treća u Mosora i On sighta isto jedne godine.
U ukupnom poretku treći - sezona kad san bija 1. Marul i 2. Fothia – nisam siguran, al misli da mi je ta sezona ujedno i zadnja u natjecateljskoj karijeri.
Bilo je i drugo misto PH speed Ogulin, nekad. :-)
Stina ili plastika: Stina
Sloper ili polica: Sloper
Dinamika ili statika: Dinamika
Bok ili frontala: Frontala
Boulder ili lead: Boulder
Koordinacija ili oldskul: Kordinacija
Sharma ili Graham: Sharma
Lacan ili Fuzija: Nije Lacan, nego Bejbe
Kneepad ili gola koža: Gola koža
Odakova ili PC: za oba ima mista u srcu.
Trliši, Imbusi ili Poskoci: Nemogu se odlučit!
Trliši, Imbusi ili Poskoci: Nemogu se odlučit!
Omiljeno jelo: Sve brate mili! Pogledaj mi kilažu!.
Najdraži film i muzika: Film Snatch, a šta se tiče muzike slušam raznoliko. Mora imat ono nešto šta me spusti ili digne. Trenutno san u grunge, rock, blues fazi.
Najdraža knjiga: Alkemičar.
Penjački uzor: Samo ti jedini, voljeni – Sharma!
Životni moto: Daj sve.
Sponzori: Diners kartica
Broj tetovaža: Dvi. Za sunce san bija pokusni kunić s puno sriće, a vilenjaka je platila sestra Tome.
_____________________________________________________________________________________________
Šta bi preproučia penjačkom puku koji je ovih dana u nedoumici da li se ubit od spize ili se držat režima za svoj omiljeni projekt?
Razumljivo asu, nego vezano za ranije spomenutu genetiku, obe sestre ti imaju kus podlaktice, a tvoja troetažna je odavno opjevana – može se reć da vam je to đir u fameji?
Nama se čini da si pravu afirmaciju nakon Lovrinca doživia u legendarnim Katakombama, jel da? Moš li par riči o toj fazi?
Hahahaha too je to stari!!!
Aaaa veliki pozdrav Tini! Kako je to izgledalo, jesi bacia neki ulet ili si iša na ignor taktiku?
Jel znaš da ste vas dvoje i dalje jedini bračni par koji je uzea ukupnu muško/žensku pobjedu u istoj sezoni ŽBLa?
S vrimenom si iz Mosora priša u naš SPK Marulianus i uskoro se naša u ludim vrimenima kad se iz Odakove pribacivalo u PC – jel se slažeš da je to bila jedna od luđih seoba još od kad su Hrvati naselili ove krajeve?
Zbog tog stiropora su neki u ludari završili!Šalu na stranu, PC je klubu i Splitu omogućia sasvim novi level dvoranskog penjanja u našim krajevima. Između ostalog i dici, a jedna od njih je tvoja Eni koja je polako ali sigurno stasala u vrhunsku penjačicu, čak i seniorsku prvakinju države u boulderingu. Iskreno, jesi se nada tome ka mladi otac?
Legendo svaka čast mladim generacijama al ti si bia miljenik publike dok si se natjeca. Ako ti je bia dan i ako ti je sia stil bia si nezaustavljiv, a ako ne bi krenulo dobro onda bi šutnija kesicu o magnezija u publiku i vodia otvorenu borbu sa temperamentom!
Kako si doživia uređenje penjališta na Čikoli u kojem si i sam sudjelova s obzirom da si “sa Mljevaca”?
Reci nam kad si planira neki FA nazvat Shurjak ali ne po Ivici Šurjaku nego legendarnom članu tvoje fameje Luki Kiveli?
_____________________________________________________________________________________________
Preveliki, dobro doša u Božićni – velika nam je čast!
Da čast, kad san skužija da ću bit u Božićnom, skoro me strefija infarkt.
To je sasvim u redu i normalno! Reci nam ispunjava li i ove godine miris domaćih kolača i obiteljskog zajedništva dom obitelji Malenica?
Uvik! Iako nismo religiozni, njegujemo osjećaj ljubavi, topline i zajedništva.
Šta ste tiče delicija, dalo bi se o tome pisat romane.
Svaki put kad uvatin policu na stini, sitin se Božića i svih blagodati koje nosi.
Sloperica / Lovrinac
Šta bi preproučia penjačkom puku koji je ovih dana u nedoumici da li se ubit od spize ili se držat režima za svoj omiljeni projekt?
Po meni je najpametnije umjereno dozirat. Ako se ograničavaš stvaraš sebi stres, koji isto tako nije zdrav.
Sve si reka! Mertojak je poznat po oštrim zimama, koliko se prostorija grije u vas doma i na koju šemu – klima,uljni radijator, spirala, glamox ili možda živa vatra?
Sine, Mertojak, Pujanke i Brda, prva linija obrane od bure. Još tad san volija buru, sad znan i zašto.
Mi s prve linije smo u srednju dolazili u toperici, dok su ostali bili lagano obučeni.
A brate bia je cirkus i po južini!
Je. Pošto san očvrsnija u mladosti, klima se dan - danas konzumira umjereno u jednoj prostoriji.
Znači bez mobitela,vi fija, na buri, a jedina radost par litri tople vode u bojleru ako ti ostave ukućani – to je bilo djetinjstvo kralju!
Hahaha
Šime & Lešić
Legendo, vratimo se na Lovrinac u rane 2tisućite – tamo je krenula tvoja penjačka priča.
Ajme Lešić! Hvala mu, odvea me na Lovrinac da bacin oko i mogu ti reć da san bacija sidro. Tri miseca u patikama za balun skoro svaki dan. Uzelo me brate mili.
Tamo san upozna velikog asa, tada tinejđera, Ivu Kolaka. Kakva inspiracija od čovika. U tom periodu je nasta prvi homemade kreš na ovim prostorima. Sašila ga Ivina baba. Odnili smo ga buson do Lovrinca i ostavili u špilji jer nam je bilo neugodno da nas ko vidi s Krešon na leđima. Naravno da smo mu dali ime, ima je osobnost. Nedugo nako Ive, na mene su naletili trio iz Marula; Sandra, Lija i šećer na kraju Zlodre. Gleda san ga zadivljeno kako penje Munju bez par bitnih hvatišta. Kus čovika, a tako se kreće. Tad nisan shvaća da ćemo kroz koju godinu bit u istoj težinskoj kategoriji i da će mi to šta san vidija dat vitar u leđa.
Bija san trenutno prihvaćen kao jedan od njih. Ono kad se nađeš na križanju života, pa se misliš di, šta i kako i uvati te neko za ruku i povede sa sobom. Tako je krenilo moje penjačko putovanje na Lovrincu.
Je, radilo se legendarnoj fazi kad je Lovrinac bia skroz na rubu groblja.
Svjedoci iz tog doba kažu da se gradom proširila priča o momku koji penje u patikama tj. drugim ričima kampusira. Odakle takve fizičke predispozicije i van serijska motivacija bolje rečeno fanatizam?
Sićan se samo osjećaja koji me obuzima kad bi se igra po bolderu. Financijska situacija nije nikad bila bajna, a da ne pričan o razumjevanju roditelja za penjanje. Ima nešto šta su mi roditelji podarili za penjanje mada nisu bili ni svjesni, a to je gen dalmatinskog težaka reka bi. Ulogu je tu odigra i temperament i ljubav na prvi pokret.
Virujem da nisi nabavia penje kad tad bi počea penjat bos ka Charles Albert – jel se slažeš? Lagano đemper, košuljica i barefoot!
Vjerojatno da, al na sriću teškon mukon, uspija san objasnit Pašku (opp.a. otac) da mi penje baš tribaju.
Pazi sad ovo u ex Merkatoru dućan Maya Maya, prve penje Millet. Trajale su dugo jer u biti nisan zna penjat, prevladavala je sila.
Al u ciloj priči nije bilo ni bitno kakve su, bilo je jedino bitno da traju.
Ne mogu reć da nisan sklon stilu, tako da za košuljicu, đemper i rebe uvik ima mista u ormaru.
Fameja
Je je obe su sestre provale penjat. Bija san puno zadovoljan viđenim.
Najbolje je kod podlaktica šta san u mladosti ima tanašne ručice. Nisan bija zaluđen penjanju po stablima. Forte mi je bija nabijat balun po ulici i bižat od starije ekipe koju smo zajebavali. Nogama san posvetija svoju mladost. Podlaktica je počela ostvarivat svoj potencijal od prvog popetog boldera na Lovrincu. Doživija san nešto nadnaravno kad san osjetija prvu pumpu, brate kakva ekstaza.
To je bija trenutak kad san svatija da najbolje godine pripadaju definitivno podli.
Evo dakle jedan vridan savjet za trenere i mlade koji ovo čitaju - nogama posvetite mladost!
Evo dakle jedan vridan savjet za trenere i mlade koji ovo čitaju - nogama posvetite mladost!
Uvik me zanimalo jel te zamanta kad ti se napumpaju podlaktice?
A nec. Manta mi se na dva pokreta, a di neće kad se napumpa. Sindrom vječnog povratnika u formu.
Nama se čini da si pravu afirmaciju nakon Lovrinca doživia u legendarnim Katakombama, jel da? Moš li par riči o toj fazi?
Katakombe sine mili. U Katakombe me prvi put dovea Ivo Kolak. Doša san tamo da niko ne zna, jer kao nije niko ulazija ko nije u odsjeku. 45Celzija, strunjače od madraca sa kontenjera i nas dva s kesama na glavi da ne pokupimo buve. Hahahahahahha.
ŽBL 2006.
Kakva vrimena! Nakon učlanjenja u HPD Mosor dolasci na 45cu su bili sve učestaliji, tako da san bija prisutan u izgradnji i uređenju ostatka dvorane. To mi je uvik bija gušt - druženje i radne akcije.
U katakombama san izgradija temelje svega šta sad jesan u smislu penjanja, a i života. Puno različitih ljudi i situacija. Mogu reć da san doli počea ubrzano odrastat. Najvazniji događaj u katakombama je bija dolazak nove članice. Moja muza, moja inspiracija tada Kristina Kivela, danas moj suputnik, podrška i sve u životu.
Aaaa veliki pozdrav Tini! Kako je to izgledalo, jesi bacia neki ulet ili si iša na ignor taktiku?
Definicija ljubavi na prvi pogled. Nije bilo uleta ni ignora. To se jednostavno moralo dogodit.
Jel znaš da ste vas dvoje i dalje jedini bračni par koji je uzea ukupnu muško/žensku pobjedu u istoj sezoni ŽBLa?
To je bila sezona od uzimanja. Uzeli smo se , pa smo morali uzet u tom stilu sve šta se nudilo.
Postepeno si razvia izrazito dinamičan i koordiniran penjački stil i to u vrime kad možemo reć da je penjački stil bia izrazito statičan čak i na svjetskim natjecanjima. To ste tada imali samo ti i Ivo Kolak, bili ste splitski Tomoa Narasaki i Ogata Yoshiyuki!
Da može se tako reć. Radija san ono šta san osjeća i da se ne lažemo jedino šta san moga. Tehnika mi je tada izgledala kompliciranije tj. izgledala je kao nešto šta se mora, a ja sam tia uživat u slobodi pokreta. U nekom periodu Katakombi Ivo se povuka, pa san osta sam dok se nisu pojavili prvo Kivi, pa nakon nekog vrimena Boći. Njegovali smo isti stil. Sve nas više ima tuuuu, šta volimo dinamikuuuu!
Bravo, to je taj outside the box thinking. Jesu li možda drugi sportovi koje si trenira ka dite oblikovali taj stil?
Ma garant jesu. U ulici smo ka dica konstantno bili u pokretu i akciji. Prova san i trenira dosta sportova. Nastupa za osnovu i srednju u raznim sportova. Nekako mi je aktivnost bila prirodna. Čak sam se i po gradu kreta šetnjom, bikom ili rolama. Tako da je to moralo ostavit traga.
PC
Definitivno najluđa seoba ikad. Bilo je to sve skupa intezivno. Bilo je puno prepreka i razmjerica, al smo ih sve,ka šta se i vidi, uspili prebrodit. Ostali smo još uvik disfunkcionalni, ali familija.
Brzo si se isprofilira ka jedan od vođa Marulovih trliša koji su beskompromisno uletili ispod Poljuda spremni ostavit doli par godina života da bi iz ničeg stvorili dvoranu – daj par riči o tome.
Da, imali smo u momentu krizu i tili smo odustat od gradnje.
Misliš ono kad smo vidili da je nakon prve jače kiše kompletan prostor bia poplavljen?
Ne, nego nakon prve bure u prostoru. Vidiš kako je danas ladno, e pa da na ovakvi dan doli makneš izolaciju dobiješ ozebline.
Je sićam se te bure!
Uglavnom nakon neprospavane noći i odrađenog sastanka s Trlišima, postojala je samo jedna opcija. Udaraj sine mili! Nema problema na koji nismo naišli i isto tako nema problema koji nismo rišil. Jedan od problema je bila I voda na sve strane. Za to smo imali poseban patent, brtva za siromašne. Hahahaha!
U biti taj problem s vodom nas uvik prati. U Odakovoj smo imali prirodnu izvorsku vodu Marulu, a i na Poljudu imamo razne varijante prokišnjavanja.
Tu fazu života živilo se po sistemu - poso, Marul, kuća.
Izolacija, struja, voda, odlivne vode, pražnjenje bazena, pilanje i bacanje platformi i skala, samo je
mali dio onoga s čim su se Trliši borili do izgradnje funkcionalne dvorane.
Kažem bilo je intezivno, ponekad za poslat sve u p.m., al vridilo je! Uvik san virova da mi to možemo. Mogu reć da san zna da ćemo uspit.
Jel se slažeš da je oblaganje stropova PCa u stiropor jedna od najbolesnijih ideja ikad?
Imam jednu anegdoticu šta se tiče stiropora. Dan nakon prezentirane ideje za stiropor i prihvaćanja iste. Spuštan se nakon posla u dvoranu skalama i uberen Zlodru i Danija.
Dani sidi na skali i drži se za glavu, a Zlodre drži ploču stiropora s lipilon na istoj i gleda u prazno, a na plafonu zalipljene dvi ploče.
Kad su me ubrali, jedan od njih je dobacija, asu ovo ćemo radit sto godina. Neću to nikad zaboravit. Priključija san se, malo in diga moral i sve ostalo je povijest! Zbog stiropora su se stvarale frakcije u Trlišima…
Biokovo 2010.
Iskreno nisan ni očekiva da će krenit našim putem.
Bilo je logično da će provat, jer nam se sve u životu vrtilo oko penjanja. Nije bilo nikakvog presinga, mi smo je samo pratili i podržavali.
Naravno da smo kao roditelji penjači presretni šta je našoj kraljici krenilo i šta se zaljubila u ovi sport. Možemo joj uz puno razumjevanje, kad zatriba ubost betu u kriznim situacijama. U životu uvik triba imat neku iskru. Srića je kad je ta iskra penjanje.
Nismo nikad doživili da ste ti ili Tina na Eninom natjecanju iskakali iz publike, očito niste taj tip roditelja i bolje da niste. Ali kako to izgleda doma? Jel padne koja špreha prije bitnog natjecanja, taktikica, psihološki govor ili možda analiza posli, šta se tribalo bla, bla?
U ciloj priči želimo vidit Eni sretnu i ispunjenu. Želimo da ima ciljeve i da stekne radnu naviku.
Naravno da kao roditelji s nekakvim iskustvo dajemo savjete i popričamo ponekad o svemu.
Iskoristi ćemo priliku da spomenemo Eninog sponzora BiM sport! Siguro su pomogli kućnom budžetu?
Da pomogli. Moj spas za mene. Hahaha!
Lako je za kućni budžet, sponzorstvo joj je dalo vitar u leđa kao nekakvo priznanje za rad i trud. Hvala BIMu i ljudima uključenim u priču.
Šta bi ti ka iskusan roditelj uspješne penjačice poručia roditeljima ka šta je naš Lacan, koji je tek na početku tog puta i muči ga sto stvari?
Triba uzet u obzir da svako dite zahtjeva drugačiji pristup.
Trudili smo se ne stvarat presing. U principu Eni je uz pomoć trenera i naše podrške krčila put sama. Učili smo je da nije sve u titulama, već da mora uživat u samom penjanju, a penjanje su usponi i padovi. Ako nešto iskreno voliš prihvatit ćeš i dobro i loše od toga. Tako da mislim ako dite iskreno voli penjanje i natjecateljski je tip, onda nema problema, roditelji su tu najvažniji samo kao oslonac i potpora.
Vanka Regule DWS
Je istina. Uvik san dava sve od sebe u svakom pogledu. Nekad bi prošlo, nekad ne bi. Nisan baš ima vrimena za treninge, a Marul i izvršni su vidili potencijal. Trudija san se to opravdat. Mogu reć da san, ka šta radin sve u životu, penja srcem.
Jese sićaš kad si u Premanturi uvatia top jednom, a drugom maha publici, pa skočia doli bez priznatog topa? Premantura je uvik bila iznered u svakom smislu!
Da i popušija 3.misto. Nisan moga uć u smjer do zadnjih 30ak sec. Popnem ga do topa i napravim tu glupost hahaha! Nije mi žaj. Iman anegdoticu za školarce.
Vratimo se malo na prirodnu stinu. Iako si čistokrvni boulderaš nikad nisi izbjegava penjat na konop, a Markezinu si navea
prvu na listi najdražih penjališta – moš li nam malo ovo objasnit?
Mater. Strahopoštovanje. Ne mogu objasnit, sami boravak pod Majkom Gredon me ispunja, a da ne pričam o penjanju gori.
Znan da je nemilosdna, znan da ne prašta i znan da za sve šta valja triba puno truda i odricanja. Žaj mi je samo šta se nisam nikad uspija posložit da upadnem u formu i krenen projektirat po Gredi. Privlači me i sama pomisao kakvi su je asevi opremali i kakvi asevi su radili prve uspone.
Ima san tu čast da s Dinom Markičem zabušin smjer gori. Radno ime Mater je ostalo kao službeno ime smjera. Ljudi su pripoznali ideju imena. Ona ploča prestavlja sve oblike Matera na planeti.
Samo Čikola!!!
Šta da kažen na ovu situaciju. Počašćen pozivom na uređivanje penjališta u mom rodnom kraju, nisan ni slutija ishod cile priče.
Moralo je bit blizu kuće na selu, jer to nalaže dalmatinski krš, ali baš toliko blizu, e to nisan očekiva.
Nakon poziva na bušenje, ako se dobro sićan, uputija san poziv velikom asu Boćiju da posudi bušilicu, šta je As i napravija bez trepnit. Znači opremljen i prisritan saznanjem ko je sve uključen od dragih ljudi u priču, krećem na put. Do svog sela nikad nisam doša autoputon, uvik je u điru bila stara cesta priko Muća. Izašli s auto puta lagano u dobrom raspoloženju pičimo skrećemo livo, pa kroz kanjon i na vrh kanjona staje auto. Neko kaže evo nas. Oprala me teška euforija kad san skužija da se nalazin 2 min od kuće. Tu san se igra s ekipon iz sela kad san bija dite i u pubertetu učija vozit auto. Sama akcija bušenja, organizacija i količina vještine koja me u kanjonu okruživala narednih dana, ne može se opisat. A tek nakon odrađenog posla, zgažen udrit druženje uz večericu i pićence.
Brutala. Zabušija san dva. Ključnog za mališe, s puno spitova. Big Boy je mora ić za Boćija. Fenomenalno iskustvo s isto takvim ljudima.
Legendo, vidimo te u budućnosti kako obnavljaš staru kuću kraj Čikole i ugošćuješ penjački puk!
Da bi do toga došlo iman puno prepreka na putu.
Tako da mislim da će ta ideja ipak ostat samo ideja.
Bija bi prisritan da to mogu izvest, al šta se tu može.
Šteta al opet razumljivo u neku ruku, nisu ovo američki filmovi nego težačka svakodnevica.
Čuj jedan si od onih koji je krčia put na domaćim boulder penjalištima, a znamo da “otkrivenje” Biokova ima posebno misto u tvom srcu?
Čuj jedan si od onih koji je krčia put na domaćim boulder penjalištima, a znamo da “otkrivenje” Biokova ima posebno misto u tvom srcu?
Za mene je Biokovo raj na zemlji. Majka je bila prva na popisu samo zato šta je Majka.
Cili ambijent, bovani, smjerovi šta reć. Znan samo da san tu sezonu bija ovisan o tom penjalištu. Išli smo po buri i kiši. Jedan dan je toliko puvalo da me, kad san iša provjerit jel se može penjat, skoro odnilo s bovana. Vratili se dan nakon, pa micali stabla s puta da možemo doć do gore. To ti sve govori o penjalištu. Udrija san predugu pauzu od bolderavanja u prirodi. Kad razmislin o povratku bolderingu, prvo šta srce kaže je Biokovo.
Thriller / Lovrinac
...
Reci nam kad si planira neki FA nazvat Shurjak ali ne po Ivici Šurjaku nego legendarnom članu tvoje fameje Luki Kiveli?
Di si Ivicu izvuka? Vrh hahahaha!!!! Za nazvat smjer po Kiviju, triba bit u jebenoj formi!
Takvi lik ne zaslužuje bolder ispod 8a i stinu ispod 8c.
Tako da vjerojatno, nikad.
Vas dva ste imali nebrojeno anegdota, čak ste jednom išli tražit bouldere na Korčulu šta je bia čin teškog vizionarstva ali nas posebno zanima kako je išlo snimanje kratkog filma Radnička klasa s tobom u glavnoj ulozi koji je nagrađen na filmskom festivalu u Puli?
Sve je ubiti krenilo od čovika kojeg puno volin. Našeg dotura Ivana Mihalja. Na jednom od nebrojenih tuluma as mi je doša i na uvo otpiva “Niiisan, zna ni sam, zna ni sam, da letit znan” . U kontekstu penjanja naravno.
Ja sam mu na to reka da ću napisat pismu s tim refrenom.To se ubrzo dogodilo. Pisma je napisana o mojoj žudnji za penjanjem. Previše san radija u najboljim godinama.
Ubit u nekom sjetnom tonu sam opisa doživljaj mog i Kivijevog putovanja u Paklenicu za praznik rada. Poznavajući Kivija nije dugo tribalo da čovik složi ideju za filmić. Sastali smo se Miha, Kivi i ja na adresi Put skalica 17 kod Kivija i krenili radit na remek djelu.
>>> BOLDERAMA / RADNIČKA KLASA video
Znači radi se o incognito legendi Tajanstvenom Prču! Nikad vas nismo vidili obojicu u istom kadru neke fotografije što je potaklo određene sumnje o identitetu TP-a?
>>> BOLDERAMA / RADNIČKA KLASA video
Pozdrav prevelikom Doturu, sigurno ovo čita!
Sitia si nas sad na jedan tulum u vas doma di se Urh Čehovin nije moga načudit kako skoro svako od prisutnih zna nešto odsvirat ili barem otpivat. Glazbena nadarenost ST scene je jednostavno golema...mislim da je to bia oni tulum nakon PH u Katakombama kad smo Urha prvo triznili u Sućurcu pola dana da bi sve završilo FAom Ptičje Gripe?
Vrhunska večer. Ka i svako spontano druženje jer od planiranja za provod nikad ništa. Je je. Bija je red pisme, red pićenca i red ugodne ćakule. Koliko se sićan otpivali smo i dvi slovenske.
Pilo se tu večer i moran priznat da je Urh pobjedija. Osta je zadnji i s mojon sestron udrija životne filozofije. a na odlasku je poželija vidit bebu Eni kako spava. Tako ja u 7 sati ujutro vozin Legendu u Sandre i Lije, pa na posal. Koliko se sićan kralj je zvonija na krivi parlafon i nakon šta mu niko nije otvorija vrata od portuna (op.a. mobitel se tada još nije koristia), Bog se popea u stan kroz prozor. Plaka san kad san čua… Šta reć o čoviku koji je nakon nakon takve noći, tuluma i pijanstva popea tada najteži bolder u HR. Tribalo je dosta vrimena za ponavljanje. Naklon do poda!!!!
Stari, iman jedno pikantno pitanje jel može?
Uvik!
:-)))
Hahaha vidija san Tajanstvenog samo na slikama. Kad ga gledan, iman neki osjećaj da postoji nadnaravna veza između nas dvojice. Nas dva se ne smimo srist u stvarnosti jer će se dogodit anomalija u prostoru i vrimenu. Gravitacija nas neće nikad spojit, zato nema straja.
Zadnjih godina si aktivan u Marulovim školama – kako ti je silo prenosit znanje na nove penjače?
Zadnjih godina si aktivan u Marulovim školama – kako ti je silo prenosit znanje na nove penjače?
Nisan se nikad volija izlagat masama ali me svejedno vuklo prenosit znanje i pomagat početnicima da šta lagodnije uđu u vertikalni svit. Odlučija san izać iz konfort zone i napravit taj manevar. Iden polagat za instruktora.
Istina je! Kad god se odlučiš na korak u životu koji se kosi s tvojin strahovima, dogode se lipi trenutci. Jedan od tih trenutaka je saznanje da idem polagat s Pehijen i Daron, a sve nakon t
oga se posložilo baš onako kako san tija. Poradija san na nedostacima i uz potporu dragih kolega napredova iz godine u godinu. Pehi, Dara i Dani su mi stvorili osjećaj sigurnosti. Lipo je upoznat nove polaznike, buduće kolege penjače, educirat ih i pružit im osjećaj sigurnosti na putu prema gore. Nedavno sam radi promjena pravilnika osta bez licence ali to me neće sputat. I dalje ću bit prisutan kao asistent. Radeći u školama san čak svatija da san odabra krivi poziv u životu.
oga se posložilo baš onako kako san tija. Poradija san na nedostacima i uz potporu dragih kolega napredova iz godine u godinu. Pehi, Dara i Dani su mi stvorili osjećaj sigurnosti. Lipo je upoznat nove polaznike, buduće kolege penjače, educirat ih i pružit im osjećaj sigurnosti na putu prema gore. Nedavno sam radi promjena pravilnika osta bez licence ali to me neće sputat. I dalje ću bit prisutan kao asistent. Radeći u školama san čak svatija da san odabra krivi poziv u životu.
Svaka čast stari, skidamo kapu. Evo na samom kraju Božićnog interviewa hvala ti šta si bia za ćakulu sa Didom, virujemo da se i publici svidilo!
Hvala ti Dide, sritan Božić svima!
>>> Foto galerija:
>>> Foto galerija:
 ... |
 Rekli su DA |
 Hram, Paklenica |
 ... |
 Tri tenora u Premanturi |
 Rastezanje penja prije natjecanja |
 Iz sve snage |
 Ricky Martin |
 U službi sigurnosti El Presidentea |
 ... |
 ... |
 Stvaranje PCa |
 Trliši u akciji |
 ... |
 45-ica |
 Napokon! |
 2006. |
 Freak power |
 Aj ća |
 :-))))) |
 Tajanstveni Prč |
 Nikad nije dokazan... |
 ... |
 Brajnov moli krunicu |
 ... |
 By the way / Paklenica |
 Drži ritam stari! |
Ime i prezime: Šime Malenica
Nadimak: ponekad Šme, a Podla je prošlost.
Rodia se: 21.12.1983.
Visina, težina, ape indeks: 190 / 103 / 195
Po zanimanju: grafičar
Zaposlen: u struci – Pixera
Kućni ljubimci: dvi mace, Zuja i Zizu
Limeni ljubimci: Nissan Note
Fameja: Sretno voljen i istrpljen od moje tri kraljice.
Penje od: 2001. – ovo je bilo teže napisat nego šta san mislija..
Boulder usponi – top 3 po tvom izboru:
Bijelo dugme - odi san pustija suzu radosnicu. Emocije su zajebana stvar. Moran spomenit Liju. As je žrtvova svoj penjački dan i osta s menom dok ga nisan popea. Jedna rić; ljubav),
My Angel (FA) i Bloody hell (FA) - ostali su mi u sjećanju jer sam i jednog i drugog popea nakon duže pauze. Oba puta me Kivi, vječni motivator, iščupa iz kolotečine i s Corson odvea u raj :-)
Sportski usponi – top 3 po tvom izboru:
Marul najdraži i najteži popet - nije da se kurčin, al uspon usrid lita. Rićone me osigurava :-)
Kamen mudrosti - isto ima posebnu težinu. Neki su komentirali da nema šanse, pa je proradija Drniš u meni :-)
Bono - me učinija čovikon. Bilo je priko 10 ulaza u jednom danu i onda mi je puka film, pa san priskočija ukapčanje koje me pumpalo :-)
3 najdraža domaća penjališta: Markezina, Biokovo i Texas
Projekt kojeg sanjaš da će popet: Thriller na Lovrincu. Bia san blizu. Motiv nije bija u skladu s mojin karakteron, pa mi nije ni žaj. Vratit ću se zreliji :-)
Natjecateljski staž: Mislin da mi odi Did mora dat ruke. Pun k. domaćih natjecanja i brutalno dobrih putovanja s dragim ljudima.
Najbolji seniorski rezultati na državnim:
Kup hrvatske: Prvo misto u Marulovoj dvorani u Odaklvoj, drugo misto – Fothia jedne godine i dva treća u Mosora i On sighta isto jedne godine.
U ukupnom poretku treći - sezona kad san bija 1. Marul i 2. Fothia – nisam siguran, al misli da mi je ta sezona ujedno i zadnja u natjecateljskoj karijeri.
Bilo je i drugo misto PH speed Ogulin, nekad. :-)
Stina ili plastika: Stina
Sloper ili polica: Sloper
Dinamika ili statika: Dinamika
Bok ili frontala: Frontala
Boulder ili lead: Boulder
Koordinacija ili oldskul: Kordinacija
Sharma ili Graham: Sharma
Lacan ili Fuzija: Nije Lacan, nego Bejbe
Kneepad ili gola koža: Gola koža
Odakova ili PC: za oba ima mista u srcu.
Omiljeno jelo: Sve brate mili! Pogledaj mi kilažu!.
Najdraži film i muzika: Film Snatch, a šta se tiče muzike slušam raznoliko. Mora imat ono nešto šta me spusti ili digne. Trenutno san u grunge, rock, blues fazi.
Najdraža knjiga: Alkemičar.
Penjački uzor: Samo ti jedini, voljeni – Sharma!
Životni moto: Daj sve.
Sponzori: Diners kartica
Broj tetovaža: Dvi. Za sunce san bija pokusni kunić s puno sriće, a vilenjaka je platila sestra Tome.
__________________________________________
Preveliki, dobro doša u Božićni – velika nam je čast!
Da čast, kad san skužija da ću bit dio Božićnog, skoro me strefija infarkt.
To je sasvim u redu i normalno! Reci nam Ispunja li i ove godine miris domaćih kolača i obiteljskog zajedništva dom obitelji Malenica?
Uvik! Iako nismo religiozni, njegujemo osjećaj ljubavi, topline i zajedništva.
Šta ste tiče delicija, dalo bi se o tome pisat romane.
Svaki put kad uvatin policu na stini, sitin se Božića i svih blagodati koje nosi.
Šta bi preproučia penjačkom puku koji je ovih dana u nedoumici da li se ubit od spize ili se držat režima za svoj omiljeni projekt?
Po meni je najpametnije umjereno dozirat. Ako se ograničavaš stvaraš sebi stres, koji isto tako nije zdrav.
Bravo, jednostavno zračiš iskustvom i mudrošću!
...
Mertojak je poznat po oštrim zimama, koliko se prostorija grije u vas doma i na koju šemu – klima,uljni radijator, spirala, glamox ili možda živa vatra?
Sine, Mertojak, Pujanke i Brda, prva linija obrane od bure. Još tad san volija buru, sad znan i zašto.
Mi s prve linije smo u srednju dolazili u toperici, dok su ostali bili lagano obučeni.
A brate bia je cirkus i po južini!
Je. Pošto san očvrsnija u mladosti, klima se dan - danas konzumira umjereno u jednoj prostoriji.
Znači bez mobitela,vi fija, na buri, a jedina radost par litri tople vode u bojleru ako ti ostave ukućani – to je bilo djetinjstvo kralju!
Hahaha
Legendo, vratimo se na Lovrinac u rane 2tisućite – tamo je krenula tvoja penjačka priča.
Ajme Lešić! Hvala mu, odvea me na Lovrinac da bacin oko i mogu ti reć da san bacija sidro. Tri miseca u patikama za balun skoro svaki dan. Uzelo me brate mili.
Tamo san upozna velikog asa, tada tinejđera, Ivu Kolaka. Kakva inspiracija od čovika. U tom periodu je nasta prvi homemade kreš na ovim prostorima. Sašila ga Ivina baba. Odnili smo ga buson do Lovrinca i ostavili u špilji jer nam je bilo neugodno da nas ko vidi s Krešon na leđima. Naravno da smo mu dali ime, ima je osobnost. Nedugo nako Ive, na mene su naletili trio iz Marula; Sandra, Lija i šećer na kraju Zlodre. Gleda san ga zadivljeno kako penje Munju bez par bitnih hvatišta. Kus čovika, a tako se kreće. Tad nisan shvaća da ćemo kroz koju godinu bit u istoj težinskoj kategoriji i da će mi to šta san vidija dat vitar u leđa.
Bija san trenutno prihvaćen kao jedan od njih. Ono kad se nađeš na križanju života, pa se misliš di, šta i kako i uvati te neko za ruku i povede sa sobom. Tako je krenilo moje penjačko putovanje na Lovrincu.
Je, radilo se legendarnoj fazi kad je Lovrinac bia skroz na rubu groblja.
Svjedoci iz tog doba kažu da se gradom proširila priča o momku koji penje u patikama tj. drugim ričima kampusira. Odakle takve fizičke predispozicije i van serijska motivacija bolje rečeno fanatizam?
Sićan se samo osjećaja koji me obuzima kad bi se igra po bolderu. Financijska situacija nije nikad bila bajna, a da ne pričan o razumjevanju roditelja za penjanje. Ima nešto šta su mi roditelji podarili za penjanje mada nisu bili ni svjesni, a to je gen dalmatinskog težaka reka bi. Ulogu je tu odigra i temperament i ljubav na prvi pokret.
Virujem da nisi nabavia penje kad tad bi počea penjat bos ka Charles Albert – jel se slažeš? Lagano đemper, košuljica i barefoot!
Vjerojatno da, al na sriću teškon mukon, uspija san objasnit Pašku (opp.a. otac) da mi penje baš tribaju.
Pazi sad ovo u ex Merkatoru dućan Maya Maya, prve penje Millet. Trajale su dugo jer u biti nisan zna penjat, prevladavala je sila.
Al u ciloj priči nije bilo ni bitno kakve su, bilo je jedino bitno da traju.
Ne mogu reć da nisan sklon stilu, tako da za košuljicu, đemper i rebe uvik ima mista u ormaru.
Razumljivo asu, nego vezano za ranije spomenutu genetiku, obe sestre ti imaju kus podlaktice, a tvoja troetažna je odavno opjevana – može se reć da vam je to đir u fameji?
Je je obe su sestre provale penjat. Bija san puno zadovoljan viđenim.
Najbolje je kod podlaktica šta san u mladosti ima tanašne ručice. Nisan bija zaluđen penjanju po stablima. Forte mi je bija nabijat balun po ulici i bižat od starije ekipe koju smo zajebavali. Nogama san posvetija svoju mladost. Podlaktica je počela ostvarivat svoj potencijal od prvog popetog boldera na Lovrincu. Doživija san nešto nadnaravno kad san osjetija prvu pumpu, brate kakva ekstaza.
To je bija trenutak kad san svatija da najbolje godine pripadaju definitivno podli.
Evo dakle jedan tip za mlade i trener koji ovo čitaju – nogama posvetite mladost!
Uvik me zanimalo jel te zamanta kad ti se napumpaju podlaktice?
A nec. Manta mi se na dva pokreta, a di neće kad se napumpa. Sindrom vječnog povratnika u formu.
Nama se čini da si pravu afirmaciju nakon Lovrinca doživia u legendarnim Katakombama, jel da? Moš li par riči o toj fazi?
Katakombe sine mili. U Katakombe me prvi put dovea Ivo Kolak. Doša san tamo da niko ne zna, jer kao nije niko ulazija ko nije u odsjeku. 45Celzija, strunjače od madraca sa kontenjera i nas dva s kesama na glavi da ne pokupimo buve. Hahahahahahha.
Hahahaha too je to stari!!!
Kakva vrimena! Nakon učlanjenja u HPD Mosor dolasci na 45cu su bili sve učestaliji, tako da san bija prisutan u izgradnji i uređenju ostatka dvorane. To mi je uvik bija gušt - druženje i radne akcije.
U katakombama san izgradija temelje svega šta sad jesan u smislu penjanja, a i života. Puno različitih ljudi i situacija. Mogu reć da san doli počea ubrzano odrastat. Najvazniji događaj u katakombama je bija dolazak nove članice. Moja muza, moja inspiracija tada Kristina Kivela, danas moj suputnik, podrška i sve u životu.
Aaaa veliki pozdrav Tini! Kako je to izgledalo, jesi bacia neki ulet ili si iša na ignor taktiku?
Definicija ljubavi na prvi pogled. Nije bilo uleta ni ignora. To se jednostavno moralo dogodit.
Jel znaš da ste vas dvoje i dalje jedini bračni par koji je uzea ukupnu muško/žensku pobjedu u istoj sezoni ŽBLa?
To je bila sezona od uzimanja. Uzeli smo se , pa smo morali uzet u tom stilu sve šta se nudilo.
Postepeno si razvia izrazito dinamičan i koordiniran penjački stil i to u vrime kad možemo reć da je penjački stil bia izrazito statičan čak i na svjetskim natjecanjima. To ste tada imali samo ti i Ivo Kolak, bili ste splitski Tomoa Narasaki I Ogata Yoshiyuki!
Da može se tako reć. Radija san ono šta san osjeća i da se ne lažemo jedino šta san moga. Tehnika mi je tada izgledala kompliciranije tj. izgledala je kao nešto šta se mora, a ja sam tia uživat u slobodi pokreta.
U nekom periodu Katakombi Ivo se povuka, pa san osta sam dok se nisu pojavili prvo Kivi, pa nakon nekog vrimena Boći. Njegovali smo isti stil. Sve nas više ima tuuuu, šta volimo dinamikuuuu!
Bravo, to je taj outside the box thinking. Jesu li možda drugi sportovi koje si trenira ka dite oblikovali taj stil?
Ma garant jesu. U ulici smo ka dica konstantno bili u pokretu i akciji. Prova san i trenira dosta sportova. Nastupa za osnovu i srednju u raznim sportova. Nekako mi je aktivnost bila prirodna. Čak sam se i po gradu kreta šetnjom, bikom ili rolama. Tako da je to moralo ostavit traga.
S vrimenom si iz Mosora priša u naš SPK Marulianus i uskoro se naša u ludim vrimenima kad se iz Odakove pribacivalo u PC – jel se slažeš da je to bila jedna od luđih seoba još od kad su Hrvati naselili ove krajeve?
Definitivno najluđa seoba ikad. Bilo je to sve skupa intezivno. Bilo je puno prepreka i razmjerica, al smo ih sve,ka šta se i vidi, uspili prebrodit. Ostali smo još uvik disfunkcionalni, ali familija.
Brzo si se isprofilira ka jedan od vođa Marulovih trliša koji su beskompromisno uletili ispod Poljuda spremni ostavit doli par godina života da bi iz ničeg stvorili dvoranu – daj par riči o tome.
Da, imali smo u momentu krizu i tili smo odustat od gradnje.
Misliš ono kad smo vidili da je nakon prve jače kiše kompletan prostor bia poplavljen?
Ne, nego nakon prve bure u prostoru. Vidiš kako je danas ladno, e pa makneš izolaciju i dobiješ ozebline.
Je sićam se toga!
Uglavnom nakon neprospavane noći i odrađenog sastanka s Trlišima, postojala je samo jedna opcija. Udaraj sine mili. Nema problema na koji nismo naišli i isto tako nema problema koji nismo rišil. Jedan od problema je bila I voda na sve strane. Za to smo imali poseban patent, brtva za siromašne. Hahahaha!
U biti taj problem s vodom nas uvik prati. U Odakovoj smo imali prirodnu izvorsku vodu Marulu, a i na Poljudu imamo razne varijante prokišnjavanja.
Tu fazu života živilo se po sistemu - poso, Marul, kuća.
Izolacija, struja, voda, odlivne vode, pražnjenje bazena, pilanje i bacanje platformi i skala, samo je
mali dio onoga s čim su se Trliši borili do izgradnje funkcionalne dvorane.
Kažem bilo je intezivno, ponekad za poslat sve u p.m., al vridilo je! Uvik san virova da mi to možemo. Mogu reć da san zna da ćemo uspit.
Jel se slažeš da je oblaganje stropova PCa u stiropor jedna od najbolesnijih ideja ikad?
Imam jednu anegdoticu šta se tiče stiropora. Dan nakon prezentirane ideje za stiropor i prihvaćanja iste. Spuštan se nakon posla u dvoranu skalama i uberen Zlodru i Danija.
Dani sidi na skali i drži se za glavu, a Zlodre drži ploču stiropora s lipilon na istoj i gleda u prazno, a na plafonu zalipljene dvi ploče.
Kad su me ubrali, jedan od njih je dobacija, asu ovo ćemo radit sto godina. Neću to nikad zaboravit. Priključija san se, malo in diga moral i sve ostalo je povijest! Zbog stiropora su se stvarale frakcije u Trlišima…
Zbog tog stiropora su neki u ludari završili!Šalu na stranu, PC je klubu i Splitu omogućia sasvim novi level dvoranskog penjanja u našim krajevima. Između ostalog i dici, a jedna od njih je tvoja Eni koja je polako ali sigurno stasala u vrhunsku penjačicu, čak i seniorsku prvakinju države u boulderingu. Iskreno, jesi se nada tome ka mladi otac?
Iskreno nisan ni očekiva da će krenit našim putem.
Bilo je logično da će provat, jer nam se sve u životu vrtilo oko penjanja. Nije bilo nikakvog presinga, mi smo je samo pratili i podržavali.
Naravno da smo kao roditelji penjači presretni šta je našoj kraljici krenilo i šta se zaljubila u ovi sport. Možemo joj uz puno razumjevanje, kad zatriba ubost betu u kriznim situacijama. U životu uvik triba imat neku iskru. Srića je kad je ta iskra penjanje.
Nismo nikad doživili da ste ti ili Tina na Eninom natjecanju iskakali iz publike, očito niste taj tip roditelja i bolje da niste. Ali kako to izgleda doma? Jel padne koja špreha prije bitnog natjecanja, taktikica, psihološki govor ili možda analiza posli, šta se tribalo bla, bla?
U ciloj priči želimo vidit Eni sretnu i ispunjenu. Želimo da ima ciljeve i da stekne radnu naviku.
Naravno da kao roditelji s nekakvim iskustvo dajemo savjete i popričamo ponekad o svemu.
Iskoristi ćemo priliku da spomenemo Eninog sponzora BiM sport! Siguro su pomogli kućnom budžetu jel da?
Da pomogli. Moj spas za mene. Hahaha!
Lako je za kućni budžet, sponzorstvo joj je dalo vitar u leđa kao nekakvo priznanje za rad i trud. Hvala BIMu i ljudima uključenim u priču.
Šta bi ti ka iskusan roditelj uspješne penjačice poručia roditeljima ka šta je naš Lacan, koji je tek na početku tog puta i muči ga sto stvari?
Triba uzet u obzir da svako dite zahtjeva drugačiji pristup.
Trudili smo se ne stvarat presing. U principu Eni je uz pomoć trenera i naše podrške krčila put sama. Učili smo je da nije sve u titulama, već da mora uživat u samom penjanju, a penjanje su usponi i padovi. Ako nešto iskreno voliš prihvatit ćeš i dobro i loše od toga. Tako da mislim ako dite iskreno voli penjanje i natjecateljski je tip, onda nema problema, roditelji su tu najvažniji samo kao oslonac i potpora.
Legendo svaka čast mladim generacijama al ti si bia miljenik publike dok si se natjeca. Ako ti je bia dan i ako ti je sia stil bia si nezaustavljiv, a ako ne bi krenulo dobro onda bi šutnija kesicu o magnezija u publiku i vodia otvorenu borbu sa temperamentom!
Je istina. Uvik san dava sve od sebe u svakom pogledu. Nekad bi prošlo, nekad ne bi. Nisan baš ima vrimena za treninge, a Marul i izvršni su vidili potencijal. Trudija san se to opravdat. Mogu reć da san, ka šta radin sve u životu, penja srcem.
Jese sićaš kad si u Premanturi uvatia top jednom, a drugom maha publici, pa skočia doli bez priznatog topa? Premantura je uvik bila iznered u svakom smislu!
Da i popušija 3.misto. Nisan moga uć u smjer do zadnjih 30ak sec. Popnem ga do topa i napravim tu glupost hahaha! Nije mi žaj. Iman anegdoticu za školarce.
Vratimo se malo na prirodnu stinu. Iako si čistokrvni boulderaš nikad nisi izbjegava penjat na konop, a Markezinu si navea prvu na listi najdražih penjališta – moš li nam malo ovo objasnit?
Mater. Strahopoštovanje. Ne mogu objasnit, sami boravak pod Majkom Gredon me ispunja, a da ne pričam o penjanju gori.
Znan da je nemilosdna, znan da ne prašta i znan da za sve šta valja triba puno truda i odricanja. Žaj mi je samo šta se nisam nikad uspija posložit da upadnem u formu i krenen projektirat po Gredi. Privlači me i sama pomisao kakvi su je asevi opremali i kakvi asevi su radili prve uspone.
Ima san tu čast da s Dinom Markičem zabušin smjer gori. Radno ime Mater je ostalo kao službeno ime smjera. Ljudi su pripoznali ideju imena. Ona ploča prestavlja sve oblike Matera na planeti.
Kako si doživia uređenje penjališta na Čikoli u kojem si i sam sudjelova s obzirom da si “sa Miljevaca”?
Šta da kažen na ovu situaciju. Počašćen pozivom na uređivanje penjališta u mom rodnom kraju, nisan ni slutija ishod cile priče.
Moralo je bit blizu kuće na selu, jer to nalaže dalmatinski krš, ali baš toliko blizu, e to nisan očekiva.
Nakon poziva na bušenje, ako se dobro sićan, uputija san poziv velikom asu Boćiju da posudi bušilicu, šta je As i napravija bez trepnit. Znači opremljen i prisritan saznanjem ko je sve uključen od dragih ljudi u priču, krećem na put. Do svog sela nikad nisam doša autoputon, uvik je u điru bila stara cesta priko Muća. Izašli s auto puta lagano u dobrom raspoloženju pičimo skrećemo livo, pa kroz kanjon i na vrh kanjona staje auto. Neko kaže evo nas. Oprala me teška euforija kad san skužija da se nalazin 2 min od kuće. Tu san se igra s ekipon iz sela kad san bija dite i u pubertetu učija vozit auto. Sama akcija bušenja, organizacija i količina vještine koja me u kanjonu okruživala narednih dana, ne može se opisat. A tek nakon odrađenog posla, zgažen udrit druženje uz večericu i pićence.
Brutala. Zabušija san dva. Ključnog za mališe, s puno spitova. Big Boy je mora ić za Boćija. Fenomenalno iskustvo s isto takvim ljudima.
Legendo, vidimo te u budućnosti kako obnavljaš staru kuću kraj Čikole i ugošćuješ penjački puk!
Da bi do toga došlo iman puno prepreka na putu.
Tako da mislim da će ta ideja ipak ostat samo ideja.
Bija bi prisritan da to mogu izvest, al šta se tu može.
Jedan si od onih koji je krčia put na domaćim boulder penjalištima – virujemo da “otkrivenje” Biokova ima posebno misto u tvom srcu?
Za mene je Biokovo raj na zemlji. Majka je bila prva na popisu samo zato šta je Majka.
Cili ambijent, bovani, smjerovi šta reć. Znan samo da san tu sezonu bija ovisan o tom penjalištu. Išli smo po buri i kiši. Jedan dan je toliko puvalo da me, kad san iša provjerit jel se može penjat, skoro odnilo s bovana. Vratili se dan nakon, pa micali stabla s puta da možemo doć do gore. To ti sve govori o penjalištu. Udrija san predugu pauzu od bolderavanja u prirodi. Kad razmislin o povratku bolderingu, prvo šta srce kaže je Biokovo.
Reci nam kad si planira neki FA nazvat Shurjak i to ne po Ivici Šurjaku nego legendarnom članu tvoje fameje Luki Kiveli?
Di si Ivicu izvuka? Vrh hahahaha!!!!
Za nazvat smjer po Kiviju, triba bit u jebenoj formi!
Takvi lik ne zaslužuje bolder ispod 8a i stinu ispod 8c.
Tako da vjerojatno, nikad.
Vas dva ste imali nebrojeno anegdota, čak ste jednom išli tražit bouldere na Korčulu šta je bia čin teškog vizionarstva ali nas posebno zanima kako je išlo snimanje kratkog filma Radnička klasa s tobom u glavnoj ulozi koji je nagrađen na filmskom festivalu u Puli?
Sve je ubiti krenilo od čovika kojeg puno volin. Našeg dotura Ivana Mihalja. Na jednom od nebrojenih tuluma as mi je doša i na uvo otpiva “Niiisan, zna ni sam, zna ni sam, da letit znan” . U kontekstu penjanja naravno.
Ja sam mu na to reka da ću napisat pismu s tim refrenom.To se ubrzo dogodilo. Pisma je napisana o mojoj žudnji za penjanjem. Previše san radija u najboljim godinama.
Ubit u nekom sjetnom tonu sam opisa doživljaj mog i Kivijevog putovanja u Paklenicu za praznik rada. Poznavajući Kivija nije dugo tribalo da čovik složi ideju za filmić. Sastali smo se Miha, Kivi i ja na adresi Put skalica 17 kod Kivija i krenili radit na remek djelu.
Pozdrav prevelikom Doturu, sigurno ovo čita!
Sitia si nas sad na jedan tulum u vas doma di se Urh Čehovin nije moga načudit kako skoro svako od prisutnih zna nešto odsvirat ili barem otpivat. Glazbena nadarenost ST scene je jednostavno golema...mislim da je to bia oni tulum nakon PH u Katakombama kad smo Urha prvo triznili u Sućurcu pola dana da bi sve završilo FAom Ptičje Gripe?
Vrhunska večer. Ka i svako spontano druženje. Od planiranja za provod nikad ništa. Je je. Bija je red pisme, red pićenca i red ugodne ćakule. Koliko se sićan otpivali smo i dvi slovenske.
Pilo se tu večer i moran priznat da je Urh pobjedija. Osta je zadnji i s mojon sestron udrija životne filozofije. a na odlasku je poželija vidit bebu Eni kako spava. Tako ja u 7 sati ujutro vozin Legendu u Sandre i Lije, pa na posal. Koliko se sićan kralj je zvonija na krivi parlafon I nakon šta mu niko nije otvorija vrata od portuna, Bog se popea u stan kroz prozor. Plaka san kad san čua… Šta reć o čoviku koji je nakon nakon neprospavane noći i tuluma, popea tada najteži bolder u HR. Tribalo je dosta vrimena za ponavljanje. Naklon do poda!!!!
Stari, iman jedno pikantno pitanje jel može?
Uvik!
Znači radi se o incognito legendi Tajanstvenom Prču! Nikad vas nismo vidili obojicu u istom kadru neke fotografije što je potaklu određene sumnje u pravi identitet TP-a?
Hahaha vidija san Tajanstvenog samo na slikama. Kad ga gledan, iman neki osjećaj da postoji nadnaravna veza između nas dvojice. Nas dva se ne smimo srist u stvarnosti jer će se dogodit anomalija u prostoru i vrimenu. Gravitacija nas neće nikad spojit, zato nema straja.
Zadnjih godina si aktivan u Marulovim školama – kako ti je silo prenosit znanje na nove penjače?
Nisan se nikad volija izlagat masama ali me svejedno vuklo prenosit znanje i pomagat početnicima da šta lagodnije uđu u vertikalni svit. Odlučija san izać iz konfort zone i napravit taj manevar. Iden polagat za instruktora.
Istina je! Kad god se odlučiš na korak u životu koji se kosi s tvojin strahovima, dogode se lipi trenutci. Jedan od tih trenutaka je saznanje da idem polagat s Pehijen i Daron, a sve nakon toga se posložilo baš onako kako san tija. Poradija san na nedostacima i uz potporu dragih kolega napredova iz godine u godinu. Pehi, Dara i Dani su mi stvorili osjećaj sigurnosti. Lipo je upoznat nove polaznike, buduće kolege penjače, educirat ih i pružit im osjećaj sigurnosti na putu prema gore. Nedavno sam radi promjena pravilnika osta bez licence ali to me neće sputat. I dalje ću bit prisutan kao asistent.
Radeći u školama san čak svatija da san odabra krivi poziv u životu.
Svaka čast stari, skidamo kapu. Evo na samom kraju Božićnog intervewa hvala ti šta si bia za ćakulu sa Didom, virujemo da se i publici svidilo!
Hvala ti Dide, sritan Božić svima!
