Falilo je materijala, a kad je i bilo materijala svladala bi me sveta linost.

Ovako stvari stoje dva vikenda prije uspila su se spojit dva penjačka dana naapokon nakon sto godina.
Subota 31.10.2015. napada se Perun, dušu izbacila do gori, fali kondicije, jezik do poda.

Ica, Boris i ja uživamo u svemu, penjanju , pogledu, spizi, suncu, a malo kasnije i u dobrom društvu sa Gogon i Brankon. Penjali smo sve po redu ne više od 6a, ali koga briga, uživamo.

U smiraj dana idemo put Splita i Ica nas poziva na janjetinu sa bižima, pa sad vi meni recite ko more odolit delikatesnoj domaćoj spizi. Doma došla oko 20:00 h sita i pripita (haha nebrinite nisan vozila), pala u krevet mrtva umorna ne pijana hihihi.

Nedilja 01.11.2015. dogovor isprid moje kuće Indira, Boris, Ane i ja, krećemo za Bast, ne zamaramo se duljinom puta ali brate ona petlja nas je spetljala hahah bilo je Bast-Topići, idi livo ne desno pa onda u slijepu ulicu hahah. Kaže Boris pa ti vozi tri žene, momak staje razmisli zbroji dva i dva i nađe put iz prve. Pogleda nas upitnim pogledom , a vi ste bile gore ???

Internih šala nam ne fali ali svi smo se zakačili za jednu Aninu, idemo rušit rekord Ica i Boris u navezi, i nas dvi bacamo trku koja će naveza popet više smjerova . Bilo je tu podmetanja, krađe (u smjeru ne po dućanima , trafikama i poštama), rušenja konkurencije psihički - a vidi razmaka (a ja odma paraliza totalna), nebi se ni odvezali samo provuci konop na drugu bandu i leti u drugi smjer. Hahaha uopće nismo pukli od umora. Na kraju dana rezultat 9:9 ali Ane i ja imamo + 2 smjera ponovljena, kažu ne računa se , maaa daaaj, nemoj me mantat, imamo popetih 9+2 pa nek računa kako ko oće, mi sritni i zadovoljni, krećemo za Omiš na zasluženi čaj, pivu , toplu čokoladu. Par fotki će dočarat ugođaj , ko je bija zna, ko nije poželit će .

Biokovo volim te!

Evo neki će reć oni penju i uživaju na 01.11. , ja sam svoim najmilijima sa Biokova slala poljupce i rekla da mislin na njih al svakako odnila ja cvit na određeni dan ili neki koji je meni draži.

Nedilja 08.11. Ane, Boris i ja krećemo za Omiš, a ljudi moji vrućine ka usri lita, iz smjera smo izlazili doslovno gola voda, ali nismo se dali smest hihi. Sreli Anamariju i Šupu oni bili iza tunela kažu ledaraaaaa došli se ugrijat na suncu pa su ne malo prigrijali ka i mi. Probijala se u nedilju mentalna barijera uvjek neugodna Kokica nam je skoro zakukurikala ali sva srića nije pivac....

Ostanite mi lipi i veseli.....