Poezija
Kad oblačim penjačice,
oblak magnezija se rasprsne,
u oči ti ulazi duša Marula.
Dok penjem, do mene dopire Enin glas,
inspiraciju mi daje visok ton.
U Odakovoj, na kraju podruma,
nalazi se stina Marula.
Dok nam ima kože, mi ćemo penjat,
Mali Marulići će na Mt.Everest
Jeeeeeeeeeeeeeee!
Ovo je poetski uradak od prošlog vikenda koji su sastavili naši euforični cicibani!
Očito je kako su naši mladi debelo vezani za podrum di provode djetinjstvo, a lipo je da gaje određene ambicije vezane za Nepal i Himalaju!
Bravo omladino! Penjanje je pisma!
Komentari
RSS kanal za komentare na ovaj post