Da se u Dalmaciji penju ploče, znači da je zaladilo. Raduje nas to, a posebno da 2026. počinjemo sa jednim lipim usponom u platenmajster stilu.

Naš Matteo Marinović je na Marjanu popea Hong Kong (7b+) i sada mu samo dvi ploče fale da kompletira legendarnu marjansku triologiju ploča - asu bravo i sritno s ostalima!

Prinosimo vam opis ovog uspona od strane legendarnog Robija Atlije:

Penjanje je hong-srića-kong. Prije nekih misec dana uletija san ka padobranac u Hong-kong, jer pet miseci ne penjanja, odnosno pripreme za Himalaju. ostavilo je traga na prstima i rukama. Malo se okuša u prvon detalju, vidija da se triba upenjat i ojačat, a ostalo će doć. Tu sa mnom svaka priča prestaje.
Na scenu stupa Matteo Marinović, zvani Mate, ili kako ga samo njegov izumitelj(trener) zove Mališa. Par riči o njemu, polu je Austrijanac, pola Hrvat…sve šta je zanimljivo je hrvatsko, ovo dosadno da je precizan, da nema improvizacije da igra na sigurno, to je ono austrijsko.
Penjački, čovik je zvir. Počea je penjat sa mnom I Danijem, a odavno mu ni vode ne možemo dodat. Uletija je, istraživa je bete, projektira, bija je strpljiv, čak i dosadno strpljiv. Jedini problem Hong-konga u ovo vrime je šta je belayer u Sibiru, jer ovako nije bilo ladno ni ispod Everesta…
I onda pokušaji… Deset ih je bilo i uvik je zapinja na drugom detalju, bilo je depre, bilo je trenutaka da mu je pun kufer svega, i onda…na staru godinu je pa tri puta… Meni je uništija doček, 6 dana zaredom Marjana, samo razmišljam o njemu i kako će ga popet. Ja bi penjucka bilo šta, al u ništa ozbiljno nisam ulazija jer san se tresa ka prut oće li ga popet, tako me bolija svaki njegov pad.
I onda prvi dan 2026. došli u 11h, ja nisam ni liznija kap alkohola, tribalo je bit svjež i spreman jer nisam zna oće li me zvat u osan ujutro.
Dolazimo, Dani(Franić)(bez ičega, čovik je doša samo da vidi kako penje, nije nosija opremu). Prvi put smo svatili zašto JE PENJANJE SRIĆA! Deset dana smo samo zbog njega i za njega dolazili, nije nas bilo briga za nas i naše želje, jednostavno toliko smo čekali taj momenat, bila nam je važnija srića i uspjeh prijatelja nego nas samih, i tu svatiš da je penjanje puno više od sporta, to je srića, dijeljene emocija, radosti, strahova, plakanja i smijanja.
Prvi ulaz sve po starom i pada. Pojavljuje se siva eminencija Marjana, the Danko, i govori mu, aj nemoj ka svi, probaj nogu zaminit možda ti više paše.
I…ostalo je povijest… Uša je ispleska ga je ko da ne postoji sutra… Može li bolji početak Nove godine?
Za mene ne, a mislin i za Mattea, koji je samo na tren prije sidra pomislija se itnit jer je bilo malo žala da ga popne.
Penjanje je stavljanje tuđih interesa iznad svojih i zato je srića.

________________________________________________________________________________